Proces iskustvenog učenja
Iskustveno učenje je dinamičan obrazovni pristup u kojem se znanje razvija kroz direktno iskustvo. Teorija iskustvenog učenja (ELT) Davida A. Kolba opisuje četvorofazni ciklus učenja koji transformiše iskustva u smisleno znanje:
- Konkretno iskustvo – U ovoj fazi, učenici aktivno učestvuju u praktičnom iskustvu. Na primer, tokom planinarenja, učesnici mogu naučiti kako da koriste mape i kompas za navigaciju na stazi.
- Refleksivno posmatranje – Nakon aktivnosti, učesnici razmišljaju o tome šta se dogodilo. Ova faza im omogućava da razmotre šta je funkcionisalo, šta nije i kako su se osećali tokom iskustva. Refleksija pomaže učesnicima da shvate svoje iskustvo i poboljšaju buduće performanse. Stoga, nakon svake faze programa ili aktivnosti, okupite učesnike kako bi zajednički reflektovali o procesu i iskustvu.
- Apstraktna konceptualizacija – Učenici interpretiraju iskustvo kako bi razvili teorije ili koncepte. U kontekstu planinarenja, to može podrazumevati razumevanje kako različiti pristupi aktivnosti mogu dodatno unaprediti međugeneracijski timski rad.
- Aktivno eksperimentisanje – Učenici primenjuju nove koncepte ili uvide u drugačijem kontekstu. Na primer, učesnici mogu planirati novu rutu na osnovu prethodnih iskustava, jačajući svoje znanje kroz akciju (Kolb, 2015; Cambridge University Press & Assessment, 2023).
Kako koristiti proces učenja u planinarskim aktivnostima?
Primer je izazov navigacije tokom planinarenja (metodologija koja se može naći u odeljku metodologije H4U), gde učesnici vežbaju čitanje mapa (Konkretno iskustvo). Nakon toga, reflektuju o svojim uspešnim momentima i izazovima (Refleksivno posmatranje). Zatim analiziraju koje su strategije bile uspešne i osmišljavaju unapređenja (Apstraktna konceptualizacija). Na kraju, primenjuju te uvide u drugom izazovu, eksperimentišući sa novim tehnikama (Aktivno eksperimentisanje).
Priprema za svaku fazu: Saveti za facilitaciju
1. Konkretno iskustvo:
- Obezbedite jasna uputstva i potrebnu opremu (mape, kompase)
- Podstičite aktivno učešće i postavite dostižne ciljeve.
2. Refleksivno posmatranje:
- Stvorite vreme i prostor za učesnike da diskutuju o svojim iskustvima.
- Postavljajte pitanja otvorenog tipa, kao što su: „Šta ste primetili?“ ili „Šta vam je bilo izazovno?”
3. Apstraktna konceptualizacija:
- Usmerite učesnike da identifikuju obrasce i formulišu zaključke.
- Usmerite učesnike da identifikuju obrasce i formulišu zaključke.
4. Aktivno eksperimentisanje:
- Podstaknite učesnike da primene naučeno u sličnim aktivnostima.
- Pružite povratne informacije i prilike za dodatnu refleksiju.
